Akcija za ljudska prava (HRA), Centar za građansko obrazovanje (CGO), ADAMAS, ANIMA – Centar za žensko i mirovno obrazovanje, Centar za ženska prava, Crnogorski komitet pravnika za ljudska prava, Evropska asocijacija za pravo i finansije, Politikon mreža i NVO PRIMA cijene da odluka Odbora za ljudska prava i slobode Skupštine Crne Gore da ne podrži prijedlog Rezolucije o genocidu u Srebrenici predstavlja nastavak negativnog trenda relativizacije najmasovnijeg zločina na tlu Evrope posle Drugog svjetskog rata i presuda međunarodnih sudova od strane javnih funkcionera u Crnoj Gori.
Podsjećamo da su Međunarodni sud pravde i Haški tribunal, sudovi uspostavljeni pod okriljem Ujedinjenih nacija, u više predmeta u kojima je postupalo preko 60 sudija različitih nacionalnosti utvrdili da je u Srebrenici izvršen genocid jer je od 10-19. jula 1995. godine sistematski ubijeno preko osam hiljada nenaoružanih ljudi. Neprihvatanje presuda međunarodnih sudova dovodi u pitanje kapacitet Crne Gore za članstvo ne samo u Evropskoj uniji već i u Ujedinjenim nacijama.
Rezoluciju o osudi genocida u Srebrenici neophodno je usvojiti, posebno zbog nedavne relativizacije tog zločina od strane nadležnih predstavnika nove vlasti, kao što su ministar pravde i ljudskih i manjinskih prava Crne Gore, Vladimir Leposavić, i predsjednik Odbora za ljudska prava i slobode, Jovan Vučurović. Poražavajuće je to što se oni i dalje nalaze na tim funkcijama u državi koja stremi usvajanju i primjeni najboljih demokratskih standarda i praksi. Stoga bi se usvajanjem predložene Rezolucije pokazalo da većinska Crna Gora iskazuje dostojno poštovanje žrtvama srebreničkog genocida i da prihvata međunarodnopravni poredak tako što poštuje presude medjunarodnih sudova.
S druge strane, za protivljenje rezoluciji nema opravdanog razloga. To što su predlagači sada opozicione stranke – Bošnjačka stranka (BS), Demokratska partija socijalista (DPS), Socijaldemokrate (SD), Socijaldemokratska partija (SDP), FORCA, Demokratska partija (DP) i Liberalna partija (LP) – koje su mogle ovu deklaraciju da predlože i dok su bile na vlasti, samo po sebi nije nikakav razlog da joj se bilo ko danas suprotstavi.
Iako je činjenica da je Skupština Crne Gore 2009. godine usvojila Deklaraciju o prihvatanju Rezolucije Evropskog parlamenta o Srebrenici od 15. januara 2009. godine, predložena rezolucija ide korak dalje, zato što izričito navodi da je zločin u Srebrenici bio genocid, proglašava 11. jul za Dan sjećanja na žrtve Srebrenice i zabranjuje javno negiranje postojanja ili umanjenja genocida u Srebrenici.
Neusvajanje rezolucije će izvjesno nanijeti štetu Crnoj Gori u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Nedavno je u Nezvaničnom dokumentu Evropske komisije za poglavlja 23 i 24, jasno rečeno da napredak Crne Gore ka EU „podrazumijeva demonstraciju jače političke volje vlasti za rješavanje preostalih izazova … što uključuje odbacivanje i osuđivanje svakog poricanja, relativizacije ili pogrešnog tumačenja genocida u Srebrenici.” Ovakav negativan stav Odbora za ljudska prava i slobode očigledno šteti evropskim integracijama, pa predlažemo da se Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici dostavi na razmatranje i Odboru za evropske integracije.
Izražavamo nadu da će Skupština Crne Gore glasati o predloženoj rezoluciji i da će je usvojiti, da će uspostaviti Dan sjećanja na žrtve tog zločina i time pokazati da većina građana i građanki naše države osuđuje srebrenički genocid. Podsjećamo da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da i znatna većina stanovništva Crne Gore to prihvata, pa očekujemo da i njihovi predstavnici i predstavnice u Skupštini budu makar na tom nivou.
Akcija za ljudska prava (HRA)
Centar za građansko obrazovanje (CGO)
ADAMAS
ANIMA – Centar za žensko i mirovno obrazovanje
Centar za ženska prava
Crnogorski komitet pravnika za ljudska prava
Evropska asocijacija za pravo i finansije
Politikon mreža
NVO PRIMA