Centar za građansko obrazovanje (CGO) je juče, u saradnji sa regionalnom kancelarijom Friedrich Ebert fondacije (FES), organizovao okrugli sto ”Da li će Berlin plus promijeniti politiku proširenja Evropske unije?“.
Daliborka Uljerević, izvršna direktorka CGO-a, ocjenila je da je ”Berlinski proces aktuelan instrument koji pomaže regionalnu saradnju a posljedično i evropsku perspektivu zapadnog Balkana, a njegov značaj je izraženiji u kontekstu napora same EU da, i pored unutrašnjih problema, podržava evropeizaciju regiona”. Ona je istakla da su ”reforme izgubile na olako obećanoj brzini jer nije bilo unutrašnje političke volje, što je uz izazove unutar same Unije, dovelo do vidljivog usporavanja proširenja”. Uljarević je podsjetila da je ”veliki broj preduslova koji moraju biti zadovoljeni da bi se ojačala dinamika i entuzijazam u u procesu pristupanja. Najveći izazov je obezbijediti neupitnu politička volja koju bi pratila dosljedna primjena usvojenih zakona i drugih dokumenata. To mora pratiti jačanje administrativnih kapaciteta oslobođenih partijskih uticaja, a dodatno je i pitanje da li i kako Crna Gora može finansijski ispratiti zahtjeve procesa pregovaranja u postojećoj ekonomskoj situaciji i načinu upravljanja državnim resursima”.
Ursula Koh-Laugvic, direktorka Regionalne kancelarije FES-a, kazala je da joj je drago da je njemački ministar spoljnih poslova, Sigmar Gabriel, pokrenuo Berlin plus inicijativu, naglašavajući da ”ne postoji alternativa za proces integracija na zapadnom Balkanu”. Ona je istakla da postoje određeni razlozi za brigu u procesu integracija zemalja regiona u EU, ali da se taj proces mora nastaviti i završiti. ”Berlin plus bi pored infrastrukturnog razvoja, morao snažnije da promoviše i politike obrazovanja, ali i politike prema mladima, posebno u kontekstu velike emigracije mladih iz regiona”, podvukla je Koh-Laugvic.
Nj. E. Hans Gunter Matern, Ambasador SR Njemačke u Crnoj Gori, ukazao je da je ”Berlinski proces ideja koja pruža zemljama u regionu da, pored priprema koje već one sprovode na putu za članstvo u EU, i određenu dodatnu aktivnost i podrstrek kako bi taj proces bio što efikasniji”. On je podsjetio da je u osnovi ideje Berlin plus procesa da zemlje zapadnog Balkana moraju još intenzivnije sarađivati na regionalnom nivou kako bi kroz tu saradnju postale ekonomski, ali i politički i društveno, jače. ”Ne stoji ocjena da je ovaj proces zamjena za proces evropskih integracija, radi se o komplementarnim naporima, on je praktično njegova dopuna u smislu osnaživanja preduslova da ove zemlje budu dovoljno jake i stabilne kao kandidati za pristupanje Evropskoj uniji. S tim u vezi, sam Berlin plus uključuje i razvoj oblasti infrastrukture i obrazovanja kako bi zemlje regiona i te aspekte unaprijedile”, zaključio je Gunter Matern.
Predsjednik Odbora za evropske integracije u Skupštini Crne Gore, Adrijan Vuksanović, naglasio je da je ”da zemlje regiona imaju zajedničku prošlost u smislu članstva u jednoj velikoj državi u kojoj su zajedno funkcionisale, a s tim u vezi imaju i šansu da tu saradnju nastave kroz ovaj proces koji svima treba biti zajednički cilj”. ”Berlinski proces je veoma značajan u smislu same brige i pažnje Evropske unije prema zapadnom Balkanu”, naveo je Vuksanović. On je naznačio da je posebno važna Deklaracija o bilateralnim odnosima čime se zemlje zapadnog Bakana ne bi trebala usporavati u procesu integracija u EU zbog eventualnih međusobnih otvorenih pitanja, te da bi svaka od ovih zemalja trebala da pristupa Uniji po principu regate a sve na osnovu zasluga.
Dr Ivan Leković, generalni direktor Generalnog direktorata za bilateralne poslove u Ministarstvu vanjskih poslova u Vladi Crne Gore i raniji šef misije Crne Gore pri EU, zahvalio se Njemačkoj na inicijativi za pokretanje Berlinskog i Berlin plus procesa i tom prilikom naznačio da nije saglasan sa tim da Crnu Goru i Srbiju treba stavljati u isti kontekst kada je u pitanju pristupanje Evropskoj uniji. ”Crna Gora nema dilemu – njen primarni cilj jeste članstvo u EU, a sa druge strane same članice EU bi takođe trebalo da ostanu otvorene za pristupanje zemalja zapadnog Balkana”, istakao je Leković. On je rekao da ”rokovi ne bi trebali da nas opterećuju već da Crna Gora bude spremna da Uniji pristupi kao razvijena i ekonomski stabilna zemlja, jer samo na taj način se mogu ispuniti obaveze članstva u ovoj međunarodnoj organizaciji”. ”Aquis communitaire nije sve što Crna Gora ne treba ispuniti na putu ka EU”, zaključio je Leković.
Nj. E. Alison Kemp, ambasadorka UK u Crnoj Gori, ocijenila je da Berlinski proces jeste revitalizovao proces pristupanja Evropskoj uniji, uz napomenu da i pored toga što će Britanija moguće napustiti EU ona će zadržati interes za zemlje zapadnog Balkana. Ona je najavila da će fokus samita u Londonu biti na pitanjima poput digitalizacije i razvoja preduzetništva, bezbijednosti, pomirenja ali i odnosa civilnog društva i vlada regiona. Kad je riječ o procesu integracija Crne Gore u Uniju ona je naglasila da je tu ”suština u samom putu a ne datumu učlanjenja, jer je kvalitet procesa važan koliko i njegov cilj”. Takođe, ”u procesu je najvažnije da građani vide promjene koje utiču na unaprijeđenje kvaliteta njihovog života kroz usavršavanje vladavine prava, borbu protiv korupcije i sl”, istakla je Kemp. Njen stav je da zemlje regiona trebaju pristupiti EU po principu regate, jer je to fer i kompetitivni okvir.
Tokom diskusije koja je uslijedila, nekadašnji poslanika Srđan Perić je izrazio zabrinutost zbog povećanja broja euroskeptika i slabljenja entuzijazma građana regiona kada je ova tema u pitanju. Ali, istakao je i da je dobro da postoji Berlinski proces, kao i Berlin plus, uz oprez koji treba nositi sa sličnim inicijativama i njihovom valjanom komuniciranju, jer se ona sada doživljava u rasponima od toga da je ”novi Maršalov plan” do toga da je ”druga liga EU za zapadni Balkan”, a ocjenjujući da ni CEFTA sporazum nije dao nikakve vidljivije rezultate. ”Mnogo je važnije da se razvijaju evropske vrijednosti u zemljama kandidatima za članstvo u Uniju, a ne da je fokus samo na finansijskoj pomoću Unije prema njima”, zaključio je Perić.
Radoš Mušović, iz Centra za razvoj nevladinih organizacija (CRNVO) je postavio pitanje ”koliko je sam proces integracija razumljiv građanima”, te izrazio zabrinutost da se proces nedovoljno dobro komunicira prema građanima što doprinosi ne samo sve većem broju euroskeptika već i građana koji su u potpunosti nezainteresovani za sam proces. On je zaključio da se u narednom periodu mora više radiit na komuniciranju ovog procesa kako bi se unaprjedilo razumijevanja građana, a samim tim i uvećala podrška samom procesu.
Aleksandar Damjanović, nezavisni poslanik u Skupštini Crne Gore, istakao je da je činjenica da više nema snažnog fokusa na komunikaciju i stalni dijalog EU i insititucija u zemljama koje teže priključenju. On je podvukao da ”postoji protivrječnost i nekonzistentnost između ekonomskih i političkih ciljeva kako u zemlji tako i u odnosu EU prema pristupanju Crne Gore, jer su najveći ekonomski partneri Crnoj Gori upravo zemlje koje nijesu članice Unije, poput Rusije, Kine i pojedinih arapskih zemalja”. ”Egzodus mladih je jedan od ključnih problema Crne Gore, jer mladi ne vide perspektivu u zemlji a i sam sistem obrazovanja utiče na to, i mora se te poraditi na ova dva problema na svim niovima”, istakao je Damjanović.
Gordana Đurović, profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta Crne Gore, saopštila je ”da podrška građana opada ali da se od referenduma do danas kreće u prosjeku oko 60% što je za zapadni Balkan još uvijek dobro i ovaj broj predstavlja najveću podršku u regionu”. ”Sam Berlinski, ali i Berlin plus, proces treba podržati ali ga sa druge strane moramo učiniti razumljivim građanima i promovisati kroz važne projekte koji doprinose kvalitetu njihovog života a koji su podržani kroz sam proces jer on predstavlja upravo ekonomske integracije”, istakla je Đurović.
Mirel Radić-Ljubisavljević, potpredsjednica Socijaldemokratske partije (SDP), istakla je zabrinutost što ”jako mali broj građana Crne Gore zapravo zna šta predstavljaju Berlinski proces a naročito Berlin plus jer su oba utemeljena upravo radi njih”. ”Vijest o tome da će 2018. godine biti predstavljena Junkerova strategija za Srbiju i Crnu Goru, te da je prva izvjesna godina priključenja 2025, zapravo nije dobra za građane ove dvije zemlje, posebno za Crnu Goru jer se u javnosti stiče utisak da u tom procesu trebamo čekati Srbiju što svakako nije dobro”, ocijenila je ona.
Jovan Dašić, iz NVO Juventas, podsjetio je sve prisutne na sam značaj Berlin plus procesa i postavio pitanje ”koliko smo svi spremni za reforme i da li svi imamo isti interes u samom procesu pridruživanja EU”.
Okrugli sto je okupio 40 predstavnika/ca Vlade, nevladinih organizacija, političkih partija, medija, akademske zajednice, diplomatskog kora i mladih.
Berlinski proces započet je i formalno podržan od strane kancelarke Angele Merkel, u avgustu 2014. Pokrenut je sa ciljem da se revitalizuju multilateralne veze između zapadnog Balkana i određenih zemalja EU, kao i da poboljša regionalnu saradnju zemalja zapadnog Balkana u oblasti infrastrukturnog i ekonomskog razvoja. Njemački ministar spoljnih poslova, Sigmar Gabriel, je u maju mjesecu objavio novi plan za zapadni Balkan poznatiji pod nazivom Berlin plus kojim je predviđeno da EU poveća fondove za projekte povezivanja, sa ciljem da se pojača regionalna saradnja i ekonomski oporavak zemalja zapadnog Balkana koje čekaju priključenje u Uniju.
Miloš Knežević, saradnik na programima