Centar za građansko obrazovanje (CGO) ukazuje na činjenicu da su brojni planovi i programi koji se izrađuju u procesu pristupanja Crne Gore EU ambiciozno zamišljeni, često i van realnih mogućnosti, a da učinci u njihovoj primjeni hronično izostaju. Pri tom, niko ne snosi odgovornost što budi dodatnu zabrinutost u ozbiljnost opredjeljenja vlasti da rade na demokratizaciji i evropeizaciji crnogorskog društva.
Revizija, odnosno ispitivanje tačnosti, potpunosti, zakonitosti i objektivnosti najvažnijeg strateškog dokumenta u procesu pregovaranja Crne Gore sa EU – Programa pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji za period 2014 -2018 – samo deset mjeseci od usvajanja i predstavljanja javnosti istog, pokazuje da odgovorni u Vladi nijesu planirali u okviru realnih osnova, ali ni uložili adekvatne napore u realizaciju Programa. Ovaj dokument je trebao da omogući brže, jasnije i operativnije praćenje i koordinaciju aktivnosti od strane svih učesnika u pregovaračkom procesu, kao i da pokaže spremnost i zrelost institucija sistema da preuzete obaveze u datim rokovima ispune. Međutim, već sada, nepunih godinu od početka primjene, jasno je da su rezultati vrlo skromni.
Sam dokument predstavlja detaljan plan svih aktivnosti, planova, obaveza, s jasno definisanim rokovima i odgovornim institucijama, u kontekstu procesa usklađivanja zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU. Konstrukciona greška dokumenta je i u nerealno postavljenim rokovima, što je posljedično dovelo i do sadašnje situacije. Naime, dinamika realizacije aktivnosti od strane nadležnih institucija do sada je krajnje zabrinjavajuća: u I kvartalu 2014. od ukupno 321 zakona i podzakonskih akata realizovano je 159 (svega 50%). Takođe, od 50 strategijskih dokumenta, realizovana su 24 (48%). Situacija je još lošija kada se pogledaju zvanični podaci za II kvartal 2014, iz kojih se vidi da je od 121 propisa realizovano 25 (21%), dok je od 8 planiranih strategijskih dokumenata donešen samo 1.
Takođe, u okviru Poglavlja 23, kao ključnog u procesu pregovora, od 7 aktivnosti koje su bile planirane Programom pristupanja, od početka godine do danas, realizavane su samo 2.
Kada se pogledaju podaci u dijelu realizacije aktivnosti u smislu izrade propisa, za sva 33 pregovaračka poglavlja, od 121 planiranog dokumenta u II kvartalu 2014, realizovano je svega 25 (20%), dok su u strategijskom okviru rezultati još lošiji, pa je od 8 predviđenih dokumenata usvojen samo 1, i to u okviru svih RG po svim pregovaračkim poglavljima.
Ovi podaci argumentovano otvaraju pitanja: Da li je Crna Gora suštinski posvećena procesu pristupanju EU ili ta posvećenost počinje i završava u prigodnoj dnevno-političkoj retorici? Da li ovakvi učinci ukazuju na ozbiljan nedostatak administrativnih kapaciteta za realizaciju postavljenih aktivnosti, ili je riječ o nepostojanju koordinacije između nadležnih institucija?
Na kraju, pitanje je: i zašto su neizvedeni izvori finansiranja neophodni za uspješnu realizaciju aktivnosti, ukoliko postoji politička volja da se ovaj dokument primijeni? Usklađivanje zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU, a posebno puna i pravilna primjena, zahtjeva obezbeđivanje značajnih finansijskih sredstava. Da bi bio ostvariv, ovaj dokument mora sadržati najprije analizu potrebnih finansijskih sredstava za finansiranje aktivnosti i precizne izvore finansiranja, što je na žalost izostalo. Tako javnost ostaje uskraćena za informaciju o kapacitetu Crne Gore da iz Budžeta finansira ove aktivnosti, ali i o mogućim drugim izvorima finansiranja i apsorpcionoj moći države da povuče ta sredstva.
Imajući u vidu ovakve dosadašnje učinke, CGO cijeni da nije dovoljno uraditi samo reviziju Programa o pristupanju. Naime, CGO smatra da je potrebno razmotriti kompletan sistem postojeće pregovaračke strukture, sagledati postignuća i u odnosu na rezultate preduzeti konkretne mjere koje će doprinijeti stvaranju realne platforme i procjeni realnih kapaciteta za rukovođenje karakterom i dinamikom pregovaračkog procesa.
Ana Vujošević, koordinatorka programa